Ako se prvi put susrećete sa pojmom akvaponije u ovom članku pronaćićete osnovne informacije o akvaponiji i teorijsku osnovu koja će vam pomoći da sami kreirate samoodrživi sistem za uzgoj 100% čiste, sveže hrane.
Takođe predstavićemo nekoliko različitih samoodrživih akvaponijskih sistema koji vam omogućavaju da uzgajate svoju zdravu hranu kako za sopstvene potrebe tako i u komercijalne svrhe.
ŠTA JE TO AKVAPONIJA?
Akvaponija je u potpunosti samoodrživa tehnika uzgoja čiste, zdrave hrane. Akvaponija kombinuje sistem hidroponije i uzgoja ribe odnosno akvakulture. U akvaponičkim sistemima voda cirkuliše između tanka sa ribama i biljaka koje uzgajamo.
Akvaponija je ekološki i u potpunosti samoodrživ sistem uzgoja organske hrane bez korišćenja zemlje. Imajući u vidu da biljke gajimo bez zemlje a uz to paralelno gajimo i ribe jasno je da akvaponija objedinjuje različite tehnike u cilju uzgoja zdrave hrane. Upravo zbog toga, napraviti dobar akvaponički sistem nije lak poduhvat jer iziskuje dosta znanja i eksperimentisanja ali da krenemo od početka.
OSNOVNI ELEMENTI AKVAPONIČKIH SISTEMA
SOIL-LESS kultura je metod uzgoja useva bez zemljišta pa čak i bez zemljane podloge gde se umesto zemlje koriste različiti GROWING MEDIA koji se nazivaju i substrati.
Za razliku od hidroponije u akvaponiji se GROWING MEDIA ne koristi kao podloga koja ima savršen balans propustnosti vode, zadržavanja vlaznosti i rastvorenog kiseonika nego i kao biološka površina za mikrobakterijske reakcije.
Da nema bakterija koje vrše složene biološke operacije u podlozi za uzgoj amonijak koji stvara riba bi postao toksičan kako za biljke tako i za same ribe. Međutim, pravi odabir pH neutralne podloge i specifična fitracija vode obezbeđuju odlične uslove za stvaranje korisnih bakterija.
Učesnici u ovakvom agrikulturnom sistemu su riba, biljka i mikrobakterije koje pretvaraju riblji izmet u fantastično đubrivo za biljke. Đubrivo koje se tom prilikom stvara je od hladnokrvne ribe koja ne prenosi Ešerihiju Coli i Salmonelu kao što je to slučaj sa đubrivima toplokrvnih životinja.
Takođe, u akvaponiji se ne koriste antibiotici za ribu i hemijski pesticidi koji mogu da nanesu veliku štetu biljkama. Sa druge strane u akvaponičkim sistemima ribe jednostavno nikada nisu bolesne.
Prirodno uspostavljeno đubrivo u vodi kojom se hrane biljke stvara savršenu osnovu za ubrzani rast useva. Zbog organskog đubriva koje stvaraju ribe i mikrobioloških otpada kao što su biljni ostaci same biljke imaju dvostruko brži rast ali i kvalitetniji i značajno veći prinos. Pri tome zbog same prirode i tehnike uzgoja na ovaj način dobijamo 100% organsku hranu.
Iako nije obavezno, može biti veoma korisno da se u akvaponski sistem uključi još jedan činioc a to je “Kalifornijska glista” koja igra veoma važnu ulogu i filtraciji i stvaranju nutrienata za biljke.
EFIKASNOST I EKOLOŠKI EFEKTI AKVAPONIČKIH SISTEMA
Kada zalivamo biljke u tradicionalnom načinu uzgoja trošimo značajne količine vode jer veliki deo vode zemlja proguta ili ispari. Međutim, akvaponija koristi 90% manje vode za razliku od tradicionalnog baštovanstva jer nema nepotrebnog rasipanja vode. U akvaponičkim sistemima koristimo jedna ista voda koja cirkuliše i troši se jedino ono što usvoji biljka i što ispari u procesu recirkulacije.
U sistemu akvaponije ova efikasnost postiže se zbog toga što voda cirkuliše iz tanka sa ribom kroz filtere i leje u kojima gajimo biljke pa nazad ribama. U filterima se riblji otpad uklonja iz vode prvo koristeći mehanički filter za uklanjanje čvrstog otpada a zatim i kroz biofilter koji obrađuje rastvoren otpad. U biofilteru koji sadrzi GROWING MEDIA sa bakterijama i mikrobima dešava se pretvaranje otpada u nitrat koji je izuzetno hranljiv za biljke. Ovaj proces naziva se nitrifikacija.
Ukoliko bismo iz ovog sistema izbacili biljke i samo prečišćenu vodu vraćali nazad ribama desila bi se akumulacija amonijaka koji je izuzetno otrovan za ribu i nastupila bi smrt ribe.
Akvaponija je veoma produktivan sistem posebno u situacijama kada imamo ograničenje zemlje i vode. Međutim, akvaponički sistemi su po prilično tehnički komplikovani sistemi i zahtevaju značajne STARTUP troškove dok su sa druge strane troškovi održavanja sistema izuzetno mali.
Treba imati u vidu da je akvaponija ekološki prihvatljiv sistem koji proizvodi dva proizvoda: RIBU i BILJKU. Na taj način akvaponija vam omogućava da dobijete ne samo zdravo povrće već i zdravu ribu za vaše domaćinstvo ili komercijalni uzgoj.
EKOLOŠKI EFEKTI AKVAPONIČKIH SISTEMA:
- Zaštita voda – koristi se 90% manje vode. U akvaponičkim sistemima voda i hraljive materije se recikliraju u zatvorenoj petlji koja čuva vodu
- Štiti reke i jezera – da bi se klasično zemljište očuvalo moraju da se koriste velike količine đubriva koje dospevaju u divlje vode. Akvaponija sama proizvodi hranu za biljke, a nedostaci se mogu nadomestiti minimalnim količinama čistih minerala.
- Energetska učinkovitost – sva energija koja se koristi u akvaponiji je električna, te alternativni sistemi (solarna energija, vetrenjače i sl.) mogu da se koriste veoma uspešno za napajanje vaše farme
- Očuvanje zemljišta – Akvaponički sistemi omogućavaju uzgoj 6 puta više biljaka po kvadratnom metru nego tradicionalni načini uzgoja
Pored ovih značajnih prednosti akvaponičkih sistema u odnosu na tradicionalne sisteme uzgoja treba izdvojiti još jednu važnu prednost akvaponičkih sistema u odnosu na hidroponičke sisteme. Naime zbog visoke koncentracije veštačkih đubriva koja se koriste u hidroponiji dolazi do stvaranja tkz. „otrovnog kruga“ zbog čega dolazi do truljenja korena biljaka. U akvaponičkim sistemima, zbog prirodnog načina uzgoja ne postoje takvi efekti i otrovan krug koji je prisutan u hidroponici i akvakulturi ne postoji.
Pored toga što akvaponički sistemi zahtevaju određena ulaganja u startu, zbog izuzetno niskih troškova održavanja i ekoloških efekata oni predstavljaju jedan od najefikasnijih vidova uzgoja koji kroz eksploataciju na kraju štedi novac, energiju, vodu i druge vredne resurse.
Akvaponično baštovanstvo eliminiše prisustvo korova i bol u leđima kao i prisustvo životinja i štetočina u bašti.
Poslovi i obaveze se drastično smanjuju i ostaju samo prijatni zadaci hranjenja ribe i uživanje u praćenju napredovanja useva.
Umesto korišćenja prljavih zemljanih podloga i hemijskih rešenja za uzgoj biljaka akvaponija koristi visoko hranjljive riblje otpade koji sadrže sve potrebne hranljive materije za optimalni rast biljaka. Takva voda se može koristiti neograničen broj puta i u sistem se dodaje se samo onoliko vode koliko kroz proces usvoji biljka i koji ispari usred cirkulacije.
OSNOVNE TEHNIKE UZGOJA U AKVAPONIČKIM SISTEMIMA
U akvaponičkim sistemima postoje dve glavne metode koje se najčešće koriste:
- Raft sistemi
- Media based sistemi
RAFT AKVAPONIČKI SISTEMI
Raft akvaponički sistemi su sistemi za uzgoj zasnovani na principu splava u kojem splav od stiropora pluta u bazenu ili kanalu koji je ispunjen vodom, zasićenom đubrivom od ribljeg otpada, koja je pročišćena filtracijom. Veoma je važno napomenuti da se krupne otpadne čestice SOLIDI moraju izdvojiti filtracijom jer bi u suprotnom došlo do stavaranja novog amonijaka koji je toksičan za ribu. Biljke su smeštene u rupe na splavu pri čemu je koren slobodan u vodi. Ovaj metod je veoma pogodan za komercijalnu akvaponiju posebno za određene biljne kulture kao što su zalena salata, spanać, bosiljak, origano . . .
Ideja za ovakav vid proizvodnje preuzeta je od starih astečkih plemena koji su uzgajala useve na splavovima postavljenim po jezerima i rekama 2.000 godina p.n.e.
MEDIA BASED AKVAPONIČKI SISTEMI
Kod MEDIA BASED akvaponičkih sistema biljke se gaje u internim medijima sadnje kao što su:
- šljunak – sadrže ga lokalne reke i jednostavan je za rukovanje. Relativno je jeftin ali može da sadrži krečnjak koji će vremenom podizati pH vrednost.
- agroperlit – je ekspandirani stiropor različitih granulacija. Najveći granulat bi bio i najpogodniji za uzgoj upravo zbog veće sposobnosti za drenažu i odnosa kiseonika.
- hidroton kugle – „hydroton“ „clay balls“ ili LECA su u stvari expandirane kugle od gline pečene na 900 stepeni. Mogu da se nađu u različitim dimenzijama, a preporučuje se veći prečnik da bi se sprečila začepljenja.
- kokosov treset – je prirodni nus proizvod kokosa. To je prirodno obnovljiv resurs. Neutralan organski GROW MEDIA sa odličnim zadržavanja vlage i kvalitetom drenaže.
- vermakulit – je prirodni mineral koji je konvencionalno miniran u formu šljunka. Treba imati u vidu da prirodni vermakulit može da sadrži azbest koji je opasan po zdravlje i obavezno ga nabavljati od industrijskih resursa koje je lako proveriti.
Medium based akvaponički sistemi najprikladniji su za kućnu upotrebu.
OSNOVNI IZAZOVI AKVAPONIČKIH SISTEMA
Mnoštvo naučnih disciplina i različitih tehnika je uključeno u projektovanje jednog sistema akvaponije.
Jedna od ključnih stvari je izračunavanje količine i odnosa činioca sistema:
- Vode
- Ribe
- Biljaka
- Biološke površine za uzgoj
Za razliku od hidroponskih sistema u kojima se gaje pojedinačne vrste biljaka odn. “mono kultura” u akvaponiji je dozvoljeno mešanje i gajenje različitih vrsta biljaka zajedno i nije neophodan plodored.
Suština akvaponije je upravo kruženje Azota kao najvažnijeg faktora rasta biljaka. Azot dobijamo tako što hranimo ribu jer hrana za ribu sadrži određeni procenat proteina koji se biološkim procesima u ribi razlaže u amonijak i biva izlučen u vodu. Taj proces se naziva “ulazom u bioreaktor”.
Nakon toga razloženi amonijak nailazi na nitrifikacione i druge bakterije koje se nalaze u medijima za uzgoj. One ga daljim procesima razlažu u Nitrit pa u Nitrat. Nitrat je oblik amonijaka koji je hranljiv za biljke. Biljka usvaja takav oblik razloženog amonijaka što se drugim rečima zove hemijska filtracija vode. Ne samo da se izlučeni amonijak filtrira kroz biljku nego biljka stvara novi molekul vode i time čini okruženje za život ribe konstantno čistim.
U takvoj sredini gde je zastupljena simbioza između ribe i biljke još jednu važnu ulogu igra alkalnost vode. Alkalnost i kiselost vode takozvani pH (power of nitrogen) je zavisni faktor za dostupnost nutrienata biljkama.
Nutrienti koje smo dobili od ribe ne moraju da budu u dostupnom obliku ako nismo pratili i podesili pH vrednost vode. Drugim rečima biljka određene nutriente absorbuje samo pri specifičnim pH vrednostima vode i zbog toga je veoma važno obraćati pažnju na taj detalj.
Akvaponija može biti savršen ekološki sistem ako smo ga dobro postavili. Međutim, na putu do odličnih prinosa i zdravih biljaka i riba nailazimo na prepreke koje su u najvećoj meri rezultat neinformisanosti o akvaponskom načinu uzgoja.
Osnovni problemi koji se mogu javiti sa biljkama su:
- nedostaci i toksičnosti nekih hranljivih elemenata
- usporen rast
- neujednačeno zrenje plodova
- slab prinos useva
Osnovni problemi koji se mogu javiti sa ribama su pre svega:
- umanjena pokretljivost
- nedovoljno kiseonika
- bolest škrga
- pojedinačni i grupni pomor
Osnovni problemi sa vodom u akvaponičkim sistemima su:
- algae bloom
- temperatura
- pH
- tvrdoća
- umanjen rastvoren kiseonik DO
- mala količina nutrienata
Osnovni problemi samih akvaponičkih sistema su:
- curenje i gubitak vode
- problemi sa kiselošću / alkalnošću
- nepravilna filtracija
- problem sa protokom vode
- nepravilno odabran metod uzgoja
- neodgovarajuća podloga za uzgoj
- snaga pumpe
- dostupnost ili višak svetlosti
Svaki od ovih problema potrebno je shvatiti ozbiljno i pristupiti mu stručno iz razloga što je svaki od problema uzročno posledično vezan za naredni problem.Primeri:
Alge su esencijalni deo ekologije i neizostavno se nalaze u sistemu akvaponije. Potrebno je poznavati njihovu prirodu ponašanja i kako utiču na naš sistem. Mnogi faktori koji bi stvorili manje ili veće probleme su nevidljivi golim okom. Upravo zbog toga potrebno je imati svest o preprekama na koje možemo naići baveći se akvaponijom.
Kako da znamo da li je sistem sposoban da prehrani željenu količinu povrća?
Veštački ekološki sistemi mogu biti savršeni jedino ako se u potpunosti ispoštuju sve zakonitosti koje određuju uspešnost samog projekta.
Svakako pored navedenih problema potrebno je razumeti i važnost procene koje ćemo useve uzgajati. Upravo zbog značajnih “startup” troškova treba imati na umu isplativost samog sistema. Prilikom planiranja i izgradnje akvaponičkih sistema potrebno je uskladiti:
- površinu kojom raspolažemo
- procenu tržišta koje ćemo useve plasirati
- prostor koji nam je na raspolaganju za proširenje sistema
- cenu nabavnog materijala
PAMETNO BAŠTOVANSTVO
Kao što su danas veoma popularni sistemi “pametnih kuća” koji doprinose brzom i zdravom konceptu života 21. veka tako i “pametno baštovanstvo” postaje sve zastupljenije u svetu.
Kompletan sistem akvaponije moguće je povezati na jedinstven informacioni sistem i upravljati njime na daljinu. Zbog svoje “urbanosti” ovakav vid proizvodnje dozvoljava da se na istoj površini uzgaja i do 6x više proizvoda u odnosu na tradicionalne načine proizvodnje. Ovo je veoma pogodno za gradske sredine, male površine i sredine u kojima je smanjena dostupnost vodenih izvora.
Treba imati u vidu da su za ovakav SAMOODRŽIV SISTEM potrebni značajni “startup” troškovi i da je za njegovo postavljanje u rad veliku ulogu igra znanje i informisanost.
ZAKLJUČAK
Akvaponija može da bude kućni, a naročito i komercijalni sistem. U borbi protiv zagađivača životne sredine i korporatizma, akvaponija igra sve veću ulogu u svetu. Lokalna prodaja proizvoda smanjuje troškove transporta i doprinosi umanjenju emisije CO2.
Kao permakulturno projektovani sistem, akvaponički sistem naročito doprinosi postizanju zdravlja i zadovoljstva kod ljudi koji se bave akvaponijom. Podstiče jačanje društvenih zajednica i oporavku naše planete i globalnih ekosistema na zemlji od kojih zavise i naši i životi budućih generacija.
Permakultura predstavlja mešavinu modernih saznanja i tradicionalnog iskustva i veština u cilju projektovanja efikasnog okruženja koji koristi obnovljive resurse i sile koje postoje u prirodi samo ih treba pravilno iskoristiti.
Akvaponija je revolucija čiste i zdrave hrane u čiju proizvodnju je uključena cela familija. Kada se ispoštuju sve zakonitosti za projektovanje akvaponijom se veoma lako upravlja. Prate se osnovni parametri vode i brine se o samim biljkama. Preostali su jedinu prijatni trenuci hranjenja ribe i ubiranja plodova. Upravo iz tih razloga akvaponijom se bave farmeri od 7 – 77 godina.