U današnjem veoma konkurentnom i tesno kontrolisanom sistemu distribucije hrane, takmičenje među marketima je veliki izazov i prilika lokalnim farmerima da nađu svoje mesto na tržištu.
Sve veći broj ljudi u svetu ima sve manje veze sa farmama u ruralnim oblastima i tako imaju malo mogućnosti da razumeju prirodu poljoprivrede, posebno savremene prednosti koje pomažu ljudima da se bolje i zdravije hrane i pritom štite životnu sredinu.
Kroz istoriju se znanje vezano za poljoprivredne tehnike prenosilo sa generacije na generaciju i oslanjalo se na poverenje i moralnost. Danas sve veći broj kompanija vezuju početnike u agrobiznisu za poluinformacije i dezinformacije koje običan čovek veoma teško može da proveri. To mogu biti:
- podaci o količini veštačkih đubriva
- vrsti poljoprivredne opreme
- načinu tretiranja zemljišta
- zaštiti useva
Poluinformacije dovode do zablude koja se koristi u marketingške svrhe da bi se privuklo što više kupaca. To je otišlo veoma daleko da sada imamo situaciju da ljudi gaje lažno poverenje u velike kompanije i kupuju sve ono što im se reklamira.
Buđenje svesti o ovom fenomenu je u velikom porastu danas. Borba protiv korporatizma je veoma zastupljena najviše kod porodično orijentisanih ljudi. Permakulturna domaćinstva su nekada bila svakodnevnica i sada postoji trend da se ta tradicija obnovi.
Kako ostati u porodičnom okruženju i prehraniti se iz nezavisnog domaćinstva a pri tome još i zaraditi novac pričaćemo vam u nastavku.
Brz tempo života i velika konkurencija na polju distribucije hrane uslovljavaju odabir modernih načina proizvodnje hrane. Pri tome život u urbanim sredinama i nepoznavanje poljoprivrednih tehnika dovodi mnoge u dilemu kada počinju da se bave agrobiznisom.
Veoma loše iskustvo iz agronomije kod velikog broja prosečno obrazovanih ljudi dovodi do zbunjenosti prilikom odabira načina proizvodnje hrane.
Moderne tehnologije u agrobiznisu 21. veka su u porastu zbog:
- smanjenja resursa plodnog tla
- problema sa količinom zdrave vode
- povećanja populacije
- brzine konkurencije
- zakona o ekološkim standardima
Sopstveno znanje zasnovano na logici i istraživanju i ličnom iskustvu je najbolja odbrana od ovih zabluda. Danas je to dosta teško zbog ubrzanog načina života. Akvaponija nudi sjajno rešenje ovih problema.
Generalno, većinom u razvijenijim zemljama u umerenim klimama došlo je do povećanja potražnje out-of-season, high-value crops. Ova pojava je uglavom rezultat poboljšanja životnog standarda.
Poboljšanje kapaciteta proizvodnje i snabdevanja tokom cele godine delimično je rešeno u zaštićenim sistemima. I dalje su zastupljeni određeni problemi sa finansijskim troškovima proizvodnje i zaštite. Mora da se vrši sterilizacija zemljišta što u mnogome utiče na ekologiju.
Za svaki uspešan posao da bi bio isplativ potrebno je 3-5 godina razvoja. Ulog u produkcioni akvaponski sistem je značajan ali se savršeno uklapa u pojam isplativog biznisa zbog svoje efikasnosti.
Da li ste ikada prestali razmišljati o tome koliko dugo Vaše preduzeće traje?
Izdržljivost, negovanje i strpljenje su potrebni za stvaran rast!
PRODUKCIONA AKVAPONIJA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU
EKONOMSKI FAKTORI, MARKETING I FINANSIJE
Poznato je da dobra organizacija štedi veliku količinu vremena pa pri tome i novca. Da biste dobro organizovali svoj prvi produkcioni sistem potrebno je istražiti određene faktore:
- Koji usevi su u potražnji na lokalnom tržištu
- Cena odabranog useva na berzi za ciljani region
- Prostor za marketing specifičnih proizvoda
- Potrošnju željenog povrća po glavi stanovnika na lokalnom tržištu
Svi ovi faktori su veoma bitni za dobar odabir sistema akvaponije koji će se uspostaviti. Oni će usloviti način projektovanja. Ako se sistem dobro prilagodi tržištu na samom startu skratiće se vreme otplaćivanja troškova. Prva računica se svodi na odabir i procenu:
- Tip i vrsta zaštićenog prostora
- Procena troškova izgradnje
- Sistem sadnje useva
- Procena godišnjih troškova
- Fiksni troškovi
- Varijabilni troškovi
- Zahtevi rada
- Ekonomija proizvodnje
TIP I VRSTA ZAŠTIĆENOG PROSTORA
U zavisnosti od potencijala lokalnog tržišta odabiramo tip zaštićenog prostora. Ako je lokalno tržište spremno da prihvati veću cenu za visoko kvalitetan proizvod van sezone usmeravamo se dodatno ka vansezonskoj proizvodnji.
Vansezonska proizvodnja odnosi veći deo troškova zbog svoje specifičnosti. Povrće koje želimo da ponudimo tržištu van sezone mora da bude visokog kvaliteta. Upravo je tu velika šansa za akvaponiju jer je ona sadrži visok potencijal za kontrolisanje takvog tipa proizvodnje. Akvaponija se visoko kotira na polju strogo kontrolisanih sistema.
Tradicionalnim načinom proizvodnje je veoma teško proizvesti povrće van sezone zbog same prirode i načina tretiranja useva. Sa druge strane veliki proizvođači koriste veštačke uslove i hemijska sredstva da bi održali useve u životu i uspeli da iznesu plodove van sezone.
Akvaponija je prava priroda i ekologija u laboratorijskim uslovima gde se biljke ponašaju upravo baš kao i u ekološkim sredinama. Ako smo odabrali ovakav tip proizvodnje za određene useve biće nam potrebna određena ulaganja:
- Grejanje zaštiženog prostora
- Grejanje vode koja cirkuliše
- Backup rasveta
- Ventilacija
Naši vansezonski proizvodi biće daleko konkurentniji upravo zbog samog načina proizvodnje koji obezbeđuje mnoštvo ekoloških činioca. U poređenju sa drugim sistemima vansezonsko povrće iz akvaponije biće mnogo ukusnije i svežije što ga čini veoma jedinstvenim. Može se reći da je to jedan od velikih prednosti koje opravdavaju uložen dodatni kapital za ovaj tip i vrstu proizvodnje.
PROCENA TROŠKOVA IZGRADNJE
Ova procena usko je vezana za početne procene na lokalnom tržištu. U zavisnosti od toga za koje smo se useve opredelili radimo projektovanje akvaponskog sistema. Velika prednost akvaponije je to što ona dozvoljava korišćenje postojećih PVC materijala. Što više mašte u izgradnji poželjno je da bi se ostvarile uštede.
Ponovo konsultujemo lokalno tržište ali ovoga puta za nabavku materijala za izgradnju. Na svakom koraku možemo da izbegnemo troškove ako smo dovoljno maštoviti. Upravo iz tog razloga veoma je bitno poznavati samu suštinu funkcionisanja sistema da bismo imali priliku za improvizacijom.
Dobar primer je automatski sifon u krevetu za uzgoj koji funkcioniše na osnovu zakona fizike. Nema pokretne delove koji bi stvarali trenje i doveli do habanja. Radi na principu atmosferskog pritiska i funkcioniše besprekorno a zamenjuje skupe sifone koji se nalaze na klasičnom tržištu.
Sami troškovi izgradnje akvaponskog sistema direktno utiču na kasniju isplativost. Treba iskoristiti potencijal improvizacije i time ostvariti uštede u novcu.
SISTEM SADNJE USEVA
U svakom od sistema za uzgoj u akvaponiji možemo uzgajati svaki usev koji želimo. Ono što se retko uzima u obzir je činjenica da nije svaki sistem produktivan jednako za svaki usev. Dugogodišnja testiranja pokazuju koji sistem akvaponije je najpovoljniji za koje useve.
U BED sistemu može da se uzgaja bilo šta veoma produktivno ali da bismo ostvarili pun potencijal isplativosti našeg sistema bilo bi poželjno kombinovati i druge vrste sistema akvaponije. Još jedan veliki potencijal akvaponije u odnosu na hidroponiju je taj da se mogu kombinovati razne vrste useva. U hidroponiji se koristi “mono crop” sistem iz razloga što se vrše komplikovane računice za đubrenje useva. Pri tome potrebno je konstantno merenje parametara vode skupim meračima.
U cilju dobre isplativosti odabiramo sistem sadnje i ostvarujemo uštede u prostoru što nas čini urbanim farmerima. Tek tada možemo reći da je akvaponija produktivnija u odnosu na ostale sisteme uzgoja.
PROCENA GODIŠNJIH TROŠKOVA
Pored početnog uloga postoje i godišnji troškovi same proizvodnje. Akvaponija ponovo osvaja prednosti u tom pogledu. Postoji značajna razlika u odnosu na ostale sisteme uzgoja. Godišnji troškovi u akvaponskom načinu uzgoja se svode na troškove za struju koju potroši pumpa i minimalnu količinu vode koja se potroši u isparavanju. Ti troškovi su fiksni a varijabilni troškovi su rasadni materijal i organska zaštita i dohrana.
ZAHTEVI RADA
Jedan od najvećih prednosti akvaponije je upravo mala zahtevnost za fizičkim radom i uopšte za prisutnost u proizvodnji. Stabilan i automatizovan sistem potrebno je nadgledati i kontrolisati osnovne parametre vode na mesečnom i polugodišnjem nivou. Uglavnom se to čini kada biljke pokazuju neke nedostatke, a može i preventivno. Najveći deo posla se zasniva na posao oko same biljke. Ostali poslovi su čišćenje filtera i ugodni trenuci koje pruža hranjenje ribe.
EKONOMIJA PROIZVODNJE
Glavni faktor koji može da doprinese slabom ekonomskom položaju industrije povrća je nesrazmera trošak/cena. Iako su proizvodi u akvaponiji visoko kvalitetni i mnogo više može da se proizvede po metru kvadratnom u odnosu na ostale sisteme, potrebno je dobro osmotriti tržište na koje ćemo plasirati naš proizvod.
Potrebno je novac uložiti prvenstveno u profitabilne kulture koje je lako prodati na tržištu. Nisu u svaki put najprofitabilnije kulture i najbolje za uzgoj. Bitna stvar je plasman i efekat potražnje. Najbolja prodaja je lokalna prodaja gde se ostvaruju uštede u transportu i samim tim se brine o ekološkom faktoru smanjenja emisije CO2. Prednost takve prodaje za kupca znači uvek sveži i provereni proizvodi.
Na polju modernih tehnologija agriculture i agritecture postoje ugledni prezenteri takvog načina proizvodnje. Među njima je i Evan Bromfield koji na sajtu http://agritecture.com/ predstavlja najmodernije tehnologije sadašnjice iz domena poljoprivrede u zatvorenim prostorima.
ZAKLJUČAK
Ako postoji dobra potražnja na lokalnom tržištu svežeg i kvalitetnog povrća dobro je uložiti u produkcioni sistem akvaponije. Što je akvaponski sistem veći njegov potencijal je veći.
30% prostora zauzima pogonski deo sistema, dok je ostatak slobodan za produkciju. Prema tome što je sistem veći pogon ostaje isti, a prostor za produkciju raste. Na osnovu toga sistem kasnije može samoga sebe da proširuje. Iz tog razloga je važno pravilno isprojektovati akvaponski sistem i dobro proceniti tržište.