ŠTETAN UTICAJ VEŠTAČKIH ĐUBRIVA NA BILJKE
Zdravim biljkama je potrebno zdravo tlo za zdrav rast, kako bi mogle precizno da upijaju ono što im je potrebno.
Tlo mora da sadrži minerale i neophodne životne sadržaje u zemljištu. Istraživanja pokazuju da široko rasprostranjena upotreba sintetičkih đubriva dovodi do toga da zemljište više ne poseduje potrebnu biologiju za zdrav rast biljaka.
Đubriva potiču iz vremena kada se nije shvatao dugoročni uticaj na tlo. Za poljoprivrednike je đubrivo bilo čudo, žetve su bile udvostručene, a uzgajivači su mogli da obezbede potrebnu hranu za stanovništvo.
Međutim, sada, nakon godina korišćenja sintetičkih đubriva, očigledni su efekti na kvalitet zemljišta. Sve više se uviđa da u zemljištu ostaje sve manje hranljivih materija, što za rezultat ima biljke koje brzo postaju slabe i bolesne jer više nisu zaštićene bakterijama i gljivicama, već ih, naprotiv, ONE NAPADAJU!
Pored toga, korišćenje đubriva znači da poljoprivrednici danas treba da oru dublje, jer se zemlja brzo sabija. Ovo je skup posao za poljoprivrednke i katastrofalan je za tlo. POSTOJI BOLJI NAČIN!
Nije toliko široko poznato, ali koreni biljaka se mogu lakše razvijati u okruženju bogatom starim korenima. Danas se to primenjuje oranjem na 25 centimetara.
To znači da se biljka zaista bori da stigne do hiljada prolaza koje su druge biljke stvorile svojim korenima. Često čak i ne dopiru do ivice pluga što je uzrokovano oranjem zemljišta teškim mašinama.
Metoda površinske obrade može ponuditi rešenje za ovaj problem. Ova plitka obrada zemljišta znači da koreni brzo mogu pristupiti prolazima koji su ostavljeni razgradnjom korena koji se raspadaju.
U takvoj situaciji oni moraju raditi jako teško onda kada stignu do krajnjih tačaka prolaza. To znači da se mogu ukoreniti dublje, iz godine u godinu i obezbediti da još više tla i vode bude dostupno za rast.
Suočavanje sa bolestima prskanjem čini tek nešto više od suzbijanja simptoma. Zdrava biljka je u stanju da se odbrani od većine biljnih bolesti. Kao odgovor na negativan efekat upotrebe đubriva, pesticidi se koriste da bi se spasila žetva.
Zaključak koji možemo da izvučemo je da će biljke kojima se daje samo đubrivo, na kraju će uvek postati bolesne. Đubrivo je direktni uzrok korišćenja većine pesticida. Da bi se rešio globalni problem đubrenja, začarani krug se mora prekinuti!
Pitanje koje moramo postaviti jeste kako možemo poboljšati tlo. Odgovor je iznenađujuće jednostavan ali zahteva neka objašnjenja.
KAKO BILJKE RASTU?
Baš kao i svaki drugi organizam na planeti, biljka ne funkcioniše samostalno. Zdravlje zavisi od partnerstva između specijalnih bakterija i gljivica. To je velika tajna MIKORIZE!
Da bismo imali divan sistem zasnovan na razmeni proizvoda, moramo imati prisutnost tri stvari:
- Biljke
- Gljive
- Bakterije
Često se pitamo iz kog razloga ne možemo da proizvedemo povrće onog ukusa kao nekada u starija vremena, iako smo primenili iste tehnike organske proizvodnje?
Naši preci nisu ni bili svesni da su kultivisanjem zemlje spajali kilometarske niti mikoriznih gljiva sa korenima drugih biljaka i da su upravo ta spajanja zaslužna za ukus, miris i kvalitet useva!
KAKO TO FUNKCIONIŠE?
Gljive i bakterije se snabdevaju hranljivim materijama iz zemljišta, koje bi inače bile teško dostupne. U zamenu za ovo, biljka isporučuje šećere u obliku glukoze. Da bismo objasnili sistem, objasnićemo bakterije i gljivice odvojeno.
RHIZOBACTERIA (KORENSKE BAKTERIJE)
Biljke imaju problem! Njihovi fini korenski apsorpcijski resursi imaju ograničen kapacitet. One koriste samo četiri do sedam posto zapremine zemlje i u proseku nisu deblje od vlasi kose. One ne žive dugo, samo jednu do tri nedelje. Možemo zaključiti, biljkama je potrebna spoljna pomoć.
Biljke koriste svoje apsorpcione korene da uspostave partnerstvo. Ako ne mogu pronaći partnera, umreće. Ako uspeju, to je početak divne veze. Od sada se može stvoriti simbioza. Iskorišćavanje minerala iz zemljišta nije lako, ali su korenske bakterije specijalizovane za ovaj proces, posebno kada je u pitanju oslobađanje fosfata, što je veoma važno za biljku.
Ove bakterije takođe obavljaju bezbroj drugih važnih zadataka, uključujući i jednu koja je vrlo posebna. Korenske bakterije formiraju neku vrstu prirodnog sistema odbrane oko korena. Sve što napada biljku drži se izvan fizičkom prisutnošću ovih korenskih bakterija. One obezbjeđuju da nema mesta za bakterije koje uzrokuju bolesti. One imaju svoj interes za to, jer im biljka pruža hranu.
Međutim, bakterijama je takođe potrebna pomoć. Oni nisu putnici. Bakterijske kolonije se ne pomeraju napred-nazad od minerala do korena.
MYCORRHIZA (SIMBIOZA IZMEĐU GLJIVE i KORENA)
Većina minerala pronađenih u zemljištu, nalazi se izvan dometa korena, a time i van dometa korenskih bakterija. Oni mogu živeti samo blizu korena kao što smo videli pre, zato što je zona apsorpcije stoga veoma ograničena. Gljivice mikorize mogu drastično povećati apsorpcioni kapacitet. Možda zvuči kao posledica modernog razvoja, ali to nije.
Mikorizalne gljive su uvek postojale, ali zbog modernizacije je zanemarena njihova uloga. Zbog dugogodišnjeg korišćenja sintetičkih đubriva, mikoriza se sporadično nalazi u poljoprivrednim zemljištima. Mikorizalne gljive su uvek živele u simbiotskom odnosu sa biljkama. Mikorizalne gljive formiraju žive veze unutar korena i stvaraju sistem apsorpcije i transporta. Ovo je od suštinske važnosti za zdrav rast biljaka. Mikoriza u korenima je isto tako normalna kao hlorofil u listovima. Ovo je van sumnje.
Kako je rečeno u predhodnom tekstu, biljni koreni koji vrše apsorpciju su debeli 0.2 milimetara. To znači da oni mogu rasti samo u makroporama. Gljivične niti su još tanje od većine bakterija. Debele su samo tri mikrona. To znači da ove tanke niti lako rastu u mikro porama, gde se čuva većina hranljivih materija i vode. Bez pomoći, biljka nikada ne bi mogla doći do ovih područja. Ne samo koren već i gljivične niti su odgovorne za apsorpciju hranljivih materija i vode. Duge, tanke gljivične niti koje u potpunosti preuzmu materijale iz korena, mogu da obezbede otpornost na bolesti. Minerali koji se nalaze na velikoj udaljenosti, a vezani su za gvožđe i kalcijum, sada su lakši za apsorpciju.
Te fine niti ili hife mogu lako dostići dužinu od kilometra, u samo jednoj kašičici zemlje. Mikorizalne gljive prouzrokuju apsorpcioni kapacitet u proseku 7 puta veći. To znači da se uzgajanje može učiniti uz manji utrošak vode i da korov ima daleko manje šanse da uspeva, zbog konkurencije u prostoru. Korist za gljive je glukoza koju proizvode biljke. Korist za biljke je veća apsorpciona zona. Ova jedinstvena i stalna interakcija biljke, bakterija i gljiva, stvara fantastičnu simbiozu. Nagrada koju biljka daje svojim partnerima je voda, minerali i glukoza.
HUMUS
Partnerstvo između tla i korena zahteva zdravu biologiju zemljišta. Zdrava zemlja sadrži organsku materiju iz:
- Mrtvih listova
- Mrtvih korena
- Mrtvih životinja
Ova mrtva organska materija u prirodi, raspadom žive materije, postaje humus. To stvara veliku količinu hrane za život zemljišta i zemljište zadržava puno CO2. Godišnja upotreba đubriva izazvala je nestajanje humusa sa poljoprivrednog zemljišta.
Možete zamišljati humus kao bateriju tla. Tamo se nalazi energija. Energija sa kojom život tla treba da odradi svoj posao. Bez humusa skoro je nemoguće postići prirodni oporavak tla.
Dugo se smatralo da azotno đubrivo stimuliše život tela, jer više bakterija može da raste, ali da bi zadržale ravnotežu ugljenikovog azota, prisiljene su da konzumiraju više organskih materija koje zatim ulaze u atmosferu kao CO2.
Simbioza između biljaka, gljiva i bakterija nije samo sjajno partnerstvo. Ona je apsolutno važna. Bez ovih transformatora organskog materijala, svi bi bežali u višak organskog materijala.
Vraćajući se na pitanje koje smo ranije postavili o tome kako možemo poboljšati tlo, odgovor mora biti na kraju – biljke same poboljšavaju tlo.
One to rade kroz simbiozu između biljaka, bakterija i gljivica. Biljke su zaista jedini faktori poboljšavanja zemljišta.
Ovde se vidi jasna razlika između sistema apsorpcije bez i sa mikoriznim gljivama. Biljka na levoj strani je u potpunosti zavisna od pH vrednosti zemljišta i snabdevanja mineralima.
Biljke s desne strane ima korene koje su u stanju da optimalno samoregulišu pH nivo i apsorpciju putem mikorizalnih gljiva.
Ovo ima za rezultat zdravu apsorpciju, koja savršeno funkcioniše sa organskim đubrivima.
Koristeći ovaj prirodni sistem, postižemo zdravu zemlju koja, zauzvrat, donosi zdrave bilje koje mogu proizvesti zdravo voće i povrće.
Način na koji se bavimo zemljom ima direktan uticaj na emisiju CO2 i nutritivnu vrednost naše hrane, a posebno na ukus i miris koji su nagrada za pravilan uzgoj useva.
AKVAPONIJA KAO SPAS
Akvaponija je prava simbioza biljaka, riba i mikrobakterija.
Ona po svojoj suštini održivog ekološkog lanca rešava sve probleme sa kojima se biljke bore u klasičnim načinima uzgoja. Biljke su danas bolesne, moraju često da se leče i tretiraju.
Biljke u akvaponskim sistemima žive u okruženju koje je bogato organskim materijama i mikroorganizmima što obezbeđuje samim biljkama savršene uslove za rast. Biljke su na taj način otporne i zdrave.
Voda iz akvaponije je čista humusna infuzija. Hranljive materije koje se nalaze u vodi su dostupne biljkama, a korenski sistem se lako formira u biološkim medijumima za uzgoj zbog svoje poroznosti.
Bakterije žive u porama medijuma za uzgoj i ostvaruju pokretač za razbijanje organske materije. Čitav čaroban svet mikro bakterija i mikro bakterioloških operacija se nalazi u sistemu akvaponije, bez kojih ona ne bi mogla da funkcioniše, što nije slučaj u tradicionalnim načinima uzgoja zbog prezasićenosti zemljišta sintetičkim đubrivima.
Sa akvaponijom nema laži. Ako izuzmemo jednu kariku u lancu, ceo sistem se ruši i ne bi mogao dalje da funkcioniše pravilno. To je jedan od najrigoroznijih načina proizvodnje useva i sigurno zaslužuje opravdano mesto u organskoj proizvodnji.